Danas počinje nova školska godina, a u đačke klupe vraća se oko 900.000 učenika, dok će 67.000 u njih sesti prvi put u životu.
Nažalost, početak još jedne školske godine za svako četvrto dete u Srbiji ne znači samo povratak školskim obavezama i učenju, već i povratak u lanac vršnjačkog nasilja.

Udruženje ,,Drug nije meta“ još od 2015. godine aktivno radi na prevenciji vršnjačkog nasilja kroz edukacije, radionice i aktivnosti koje afirmišu prijateljstvo. Kako kažu, u Srbiji se ipak i dalje o vršnjačkom nasilju najviše priča kada dođe do užasnih incidenata i kada više nema nema mesta za prevenciju, već je neophodno lečenje posledica.

– Setimo se samo slučaja u Aranđelovcu, kada je celo odeljenje maltretiralo svoju drugaricu i sve to zabeležilo kamerom. Podigla se prašina, u medijima se tražio krivac, kako među decom, tako i među školskom upravom i roditeljima, a svi su zaboravili na značaj prevencije. I ceo slučaj je ostao deo prošlosti za manje od nedelju dana, nakon čega je prestala svaka priča o vršnjačkom nasilju, kažu iz Udruženja ,,Drug nije meta“ i dodaju da je neophodno da se svi kao društvo zajednički aktiviramo u borbi protiv zlostavljanja među vršnjacima.

Priručnik podeljen u više desetina hiljada primeraka, brojne radionice, prve konferencije u Srbiji na temu vršnjačkog nasilja, više od 100 uključenih javnih ličnosti, podrška svih relevantnih institucija, jedinstven program prevencije, samo su neki od rezultata trogodišnjeg rada udruženja ,,Drug nije meta“.

,,AMBASADORI DRUGARSTVA“

Koliko je prevencija važna najbolje ilustruje i uspeh programa ,,Ambasadori drugarstva“ koje je Udruženje ,,Drug nije meta“ pokrenulo.

POBOLJŠANJA KOMUNIKACIJE

Program ,,Ambasadori drugarstva“ sastoji se od priručnika koji nudi saznanja o tehnikama rešavanja konfliktinih situacija, načinima za poboljšanje komunikacionih kapaciteta i osnaživanje ličnosti i radionica koje omogućuju da učenici u realnim situacijama upotrebe stečena znanja. Dugoročni cilj programa, pored prevencije vršnjačkog nasilja, jeste poboljšanje komunikacije, kako u vršnjačkim grupama, tako i u kasnijem životu.

– Veliki broj dosadašnjih preventivnih programa u školama dao je loše rezultate. Učenici ih mahom karakterišu kao nezanimljive, jer već dosta znaju o samom nasilju, ali ne i kako rešiti problem. Zato fokus preventivnih programa treba da na promeni unutrašnje logike mladih i prihvatanju činjenice da nasilje nije poželjan model ponašanja. Takođe, važno je predstaviti model ponašanja koji poseduje razvijene socijalne veštine, u sebi uključuje veštine kontrole besa, empatiju i razumevanje ponašanja i emocija drugih ljudi, a koji je u isto vreme dopadljiv mladima. Kada mladi na njima zanimljiv način dođu do takvog zaključka, sami počinju da tragaju za drugim oblicima ponašanja i rešavanja konflikta, kaže psihološkinja mr Ljubica Bogetić, koja je u saradnji sa Udruženjem ,,Drug nije meta“ razvila program ,,Ambasadori drugarstva“.

Danas će se u učionicama prvi put naći 67.000 đaka i zadatak celog društva jeste da spreči da na svojoj koži osete zlostavljanje od strane školskih drugova.

– Neki psiholozi smatraju da radionice na teme rešavanja konflikta, poštovanja sebe i drugih, konstruktivne komunikacije i prevencije nasilničkog i agresivnog ponašanja treba da krenu još u vrtiću, a sasvim je sigurno da čim uđu u školski sistem đaci moraju da usvoje način funkcionisanja u vršnjačkoj grupi i u tome im odrasli moraju pomoći. Naši planovi za ovu školsku godinu su veliki jer je takav i problem kojim se bavimo. Paralelno radimo na realizacijama aktivnosti koje će, sigurni smo, biti od izuzetnog značaja za prevenciju nasilja i afirmaciju drugarstva, zaključuju iz Udruženja ,,Drug nije meta“.