Vršnjačko nasilje je veoma stresno za svakoga ko se suočava sa njim. Međutim, roditelji deteta koje trpi nasilje često reaguju mnogo emotivno ili se desi da ne vide znakove da se njihovo dete suočava sa nasiljem. Zbog toga, ukoliko nisu pažljivi roditelji mogu da pogoršaju situaciju svom detetu.

U nastavku teksta govorićemo o šest najčešćih grešaka koje roditelji mogu da naprave i time otežaju svom detetu.

Ne primećuju znakove upozorenja

Upoznajte se sa svim znakovima vršnjačkog nasilja – od čestog žaljenja na bolove u stomaku i glavobolju i odbijanja da se ide u školu. Ponekad će deca ukazivati na nasilje, a da nikada ne koriste tu reč. Na primer, mogli bi reći da u školi postoji mnogo „foliranata“ ili da se deca „zezaju“ sa njima. Ove fraze su često suptilni nagoveštaji da se vršnjačko nasilje možda dešava. Posebno je važno da roditelji mogu da identifikuju znakove upozorenja, jer većina dece nikome ne govori da ih vršnjaci uznemiravaju.

Ignorišu vršnjačko nasilje

Roditelji ponekad misle da ako ignorišu problem, on će nestati. Ili još gore, minimiziraju situaciju tako što omalovažavaju ili govore svom detetu da ojača. Ako ste jedan od retkih roditelja čija deca će pričati o nasilju koje trpe, pobrinite se da odvojite vreme da slušate šta govore. Prikupite što više informacija, a zatim im obećajte da ćete im pomoći u rešavanju problema.

Potrudite se da vas emocije ne obuzmu. Vaše dete treba da bude u fokusu, ne vi. Ukoliko smatrate da vršnjačko nasilje više pogađa vas nego vaše dete ili niste u mogućnosti da kontrolišete svoje emocije, dete će možda imati osećaj da ne može da vam se poveri.

Dramatizujete situaciju

Neki roditelji idu u drugu krajnost i često prave dramu ili svaki sukob vršnjaka označavaju kao nasilje. Odmah zovu školu, nastavnika, trenera ili direktora, ne dajući detetu priliku da se snađe u situaciji.

Štaviše, roditelji treba da nauče da razlikuju maltretiranje od normalnog sukoba. Takođe treba da prepoznaju razliku između neljubaznog ponašanja i maltretiranja.

Fokusiraju se na pogrešne stvari

Ponekad su roditelji toliko zaokupljeni samom idejom nasilja, da se više fokusiraju na postizanje pravde ili osvetu pa gube iz vida ono što je zaista važno – pomoći svom detetu da prevaziđe nasilje.

Ako se nasilje dešava u školi, roditelji treba da daju prostor školskoj upravi da se pozabavi situacijom u skladu sa njihovim smernicama. Kao roditelji, glavni fokus ne bi trebalo da bude na kazni koju nasilnik dobija, već na utvrđivanju da li je nasilje prestalo ili ne i da li je vaše dete bezbedno ili ne.

Ako se nasilje nastavlja i škola ne preduzima korake da zaštiti vaše dete, onda morate da rešite to se školom. Ali roditelji moraju da znaju da možda nemaju mnogo kontrole nad disciplinskim merama koje škola donosi. Fokusiranje energije na ono što se dešava sa detetom/decom koja vrše nasilje umesto na ono šta se dešava sa vašim detetom neće pomoći.

Ne pomažu svom detetu da prevaziđe nasilje

Kada dođe do vršnjačkog nasilja, vaš prioritet kao roditelja treba da bude da pomognete svom detetu da ga prevaziđe. Takođe treba da potražite načine za sprečavanje budućih incidenata.

Razgovarajte sa svojom decom o tome kako da izbegnu nasilje. Pomozite im da izgrade samopoštovanje i otpornost. Naučite ih kako da budu asertivni. Pomozite im da razviju prijateljstva. I što je najvažnije, pronađite pomoć spolja za njih kada je to potrebno.

Tračare o vršnjačkom nasilju

Jedna od najgorih stvari koje roditelj može učiniti kada njihovo dete doživljava nasilje jeste da ogovara ili širi glasine. Opet, ovo je nešto što ne pomaže detetu. I to može samo zakomplikovati stvari. Zapamtite da je dete koje je vršilo nasilje nečije dete i da se prema njemu treba odnositi sa istim poštovanjem sa kojim očekujete da se odnosi prema vašem detetu.