Govor mržnje predstavlja svaki oblik komunikacije koja omalovažava osobu ili grupu po osnovu karakteristika kao što su rasa, boja kože, etnička pripadnost, pol, seksualna orijentacija, nacionalnost, religija ili drugo (Stjepić, 2020).

Sloboda govora i izražavanja je ljudsko pravo, ali ta sloboda nije apsolutna i nikako ne znači da se kao deo te slobode mogu smatrati izjave nasilja, mržnje, uvrede. Kada se govor mržnje toleriše on se razvija i postaje „prihvatljiv“, „normalan“, i kao takav preti da preraste u nasilje.

Kao posledica povećanja dostupnosti digitalnih tehnologija među decom i školskom populacijom, pojavio se novi oblik nasilja – vršnjačko nasilje na internetu, odnosno korišćenje novih tehnologija za plasiranje uvredljivih, štetnih, verbalnih i video zapisa.

Najčešće korišćeno oružje u ratovima vršnjaka na društvenim mrežama je govor mržnje, koji je često sakriven iza šaljivih materijala. Vršnjačko nasilje na internetu može da se ispolji na direktan ili indirektan način.

Direktno internet nasilje se ispoljava kroz slanje SMS i MMS poruka kao i poruka u „grupama za ćaskanje“ koje su uznemirujućeg, uvredljivog i pretećeg sadržaja, uznemiravanje telefonskim pozivima, vređanje i lažno predstavljanje u elektronskoj komunikaciji, kreiranje internet stranica koje sadrže priče, slike, crteže ili šale na račun određene osobe, snimanje mobilnim telefonom ili kamerom, prosleđivanje snimaka na internet ili društvene mreže, uznemiravanje preko elektronske pošte (uvredljive šale, pretnje i sl.), uznemiravanje na društvenim mrežama, objavljivanje lažnih podataka o nekome ili iznošenje nečijih ličnih prilika ili tajni, krađa lozinke ili nadimka na društvenoj mreži ili u „pričaonici“. Na društvenim mrežama je takođe moguće formirati grupe protiv određenih osoba, koje najčešće imaju nazive tipa „Ko mrzi (ime i prezime)“.

Nasilje preko posrednika ili indirektno internet vršnjačko nasilje je najopasnija vrsta nasilja preko interneta jer često uključuje odrasle osobe, a postoji kada izvršilac napada žrtvu preko treće osobe, koja toga najčešće nije svesna.

Za razliku od fizičkog vršnjačkog nasilja koje se događa u školi ili na ulici u jednom određenom vremenskom intervalu, vršnjačko nasilje putem interneta može da traje 24 sata svih sedam dana u nedelji, a žrtva internet nasilja može da doživi neprijatnosti i u svojoj kući i na mestima na kojima se ranije osećala sigurnom.

Govor mržnje u digitalnom svetu ima potencijal da lako i brzo ujedinjuje istomišljenike, a psihologija gomile u ovakvoj situaciji utiče na homogenizaciju grupe koja tera one koji imaju blaže stavove da se priklone agresivnoj većini.

Govor mržnje u virtuelnom okruženju nije značajno drugačiji od govora mržnje u realnom svetu. Međutim, digitalno okruženje omogućava širenje govora mržnje brže nego što je to moguće u stvarnom svetu. Anonimnost društvenih medija i interneta je još jedan faktor koji olakšava onlajn govor mržnje.

Posledice internet nasilja mogu da budu ozbiljne: pojava depresije i anksioznosti koja su praćena tugom i besom, loš uspeh u školi jer nisu fokusirani i koncentrisani na učenje, beže sa časova, poljuljano samopouzdanje…

Tekst je priredila psiholog Iva Arsić i preuzet je sa sajta cuvamte.gov.rs