Bezbednost deteta je najvažnija za svakog roditelja, a s obzirom na sve učestalije pojave nasilja među decom, razumljiva je zabrinutost velikog broja njih. Jasno je da je značajna odgovornost u borbi protiv vršnjačkog nasilja na samom društvu, ali ovde velika odgovornost u sprečavanju i prevenciji nasilja među decom leži i na samim roditeljima. Zbog toga u nastavku navodimo nekoliko saveta šta svaki roditelj treba da uradi kako bi sprečio da njegovo dete postane akter vršnjačkog nasilja.

Razgovarajte sa detetom

Razgovor sa detetom je važan prvi korak kako bi roditelj imao uvid u školske aktivnosti deteta, sa kime se druži u školi, sa kime četuje na internetu, da li ga neko ljuti u školi…Roditelji u razgovoru sa detetom treba da koriste fraze poput „reci mi više o ovome“ i „šta misliš o tome“. Upotreba ovih fraza staviće do znanja detetu da ga roditelji slušaju, uvažavju njegovo mišljenje, što će samim tim izgraditi međusobno poverenje.

Postavite jasna pravila

Deci su potrebna jasno definisana pravila i granice kako bi na osnovu toga znali šta se od njih očekuje. Disciplina ima mnogo više efekta ukoliko deca lično učestvuju u kreiranju iste. Roditelji treba da budu pošteni i fleksibilni u određivanju granica, šta deca smeju, a šta ne. Na roditeljima je da na sopstvenom primeru pokažu kako se može biti odgovoran, kako se gradi empatija prema drugima, kontroliše bes i upravlja stresom. Ponašanje deteta u školi velikim delom je preslikano ponašanje iz kuće.

Znaci upozorenje

Roditelj koji vodi računa o svom detetu lako može da prepozna i najmanje promene u njegovom ponašanju. Naravno, preduslov je da svaki roditelj dobro poznaje svoje dete i da zna kako se ono ponaša u „normalnom izdanju“, tj. kada je sve u potpunom redu. Iznenadne promene u ponašanju deteta treba da alarmiraju svakog roditelja. Te promene mogu da uključuju odbačenost od prijatelja; poremećaj sna; probleme deteta sa ishranom; hronične fizičke tegobe (bol u stomaku/glavobolja)

Kada treba intervenisati?

Roditelji moraju intervenisati kada primete da njihovo dete pokazuje znake ponašanja koji mogu potencijalno naškoditi njima ili drugoj deci. Naravno, roditelji se ovde ne moraju sami baviti rešavanjem problema, već mogu tražiti pomoć škole i stručnih lica. Suština je da se na rešavanju problema mora brzo raditi, a ono treba da uključuje školu zajedno sa stručnim licima.