Pod nasiljem se podrazumeva kada lice preti, maltretira, uznemirava, ponižava ili posramljuje drugo. Nasilje na internetu ili možda bolje reći „digitalno nasilje“ ili „elektronsko nasilje“, predstavlja uznemiravanje ili maltretiranje korišćenjem savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija. Praktično je to nastavak klasičnog maltretiranja, samo u digitalnom (virtuelnom) okruženju.

redstva digitalnog nasilja su računari, smartfoni i tableti, a u budućnosti možemo očekivati da se i drugi „pametni uređaji“ počnu koristiti u ove svrhe. Digitalno nasilje uključuje slanje zlonamernih poruka elektronskim putem (SMS, e-mail ili bilo koji drugi servis za tekstualnu komunikaciju), širenje glasina mailom ili na društvenim mrežama, razmenu ponižavajućih fotografija, video klipova, linkova ili kreiranje lažnih profila kako bi se neko ponizio.

Na prvi pogled izgleda ovo deluje kao sitan problem, pošto nije uključeno „pravo“ fizičko nasilje. Međutim, poznati su slučajevi dece koja su izvršila samoubistvo jer nisu mogla da se nose sa internet maltretiranjem. Internet maltertiranje može biti čak i gore od običnog. Od digitalnog nasilja ne može da se pobegne – ono se može vršiti i danju i noću, 24 sata nedeljno i vikendima i tokom raspusta. Poruke i slike se mogu širiti anonimno, veoma brzo i to pred užasno velikom publikom. Ponekad je jako teško ili čak i nemoguće utvrditi izvor. Uklanjanje jednom podeljenih fotografija je veoma teško, ako ne i nemoguće.

Za ovo ne možemo kriviti uređaje ili internet. Računari i telefoni su nam bez sumnje neophodni za učenje, rad i zabavu. Društvene mreže mogu biti medij za druženje, povezivanje sa rodbinom, unapređenje učenja ili igru. Internet predstavlja ogromno prostranstvo znanja i resursa. Ne možemo se isključiti iz modernog tehnološkog sveta, samo zato što te stvari mogu biti zloupotrebljene.

Sredstva digitalnog nasilja su računari, smartfoni i tableti, a u budućnosti možemo očekivati da se i drugi „pametni uređaji“ počnu koristiti u ove svrhe. Digitalno nasilje uključuje slanje zlonamernih poruka elektronskim putem (SMS, e-mail ili bilo koji drugi servis za tekstualnu komunikaciju), širenje glasina mailom ili na društvenim mrežama, razmenu ponižavajućih fotografija, video klipova, linkova ili kreiranje lažnih profila kako bi se neko ponizio.

Na prvi pogled izgleda ovo deluje kao sitan problem, pošto nije uključeno „pravo“ fizičko nasilje. Međutim, poznati su slučajevi dece koja su izvršila samoubistvo jer nisu mogla da se nose sa internet maltretiranjem. Internet maltertiranje može biti čak i gore od običnog. Od digitalnog nasilja ne može da se pobegne – ono se može vršiti i danju i noću, 24 sata nedeljno i vikendima i tokom raspusta. Poruke i slike se mogu širiti anonimno, veoma brzo i to pred užasno velikom publikom. Ponekad je jako teško ili čak i nemoguće utvrditi izvor. Uklanjanje jednom podeljenih fotografija je veoma teško, ako ne i nemoguće.

Za ovo ne možemo kriviti uređaje ili internet. Računari i telefoni su nam bez sumnje neophodni za učenje, rad i zabavu. Društvene mreže mogu biti medij za druženje, povezivanje sa rodbinom, unapređenje učenja ili igru. Internet predstavlja ogromno prostranstvo znanja i resursa. Ne možemo se isključiti iz modernog tehnološkog sveta, samo zato što te stvari mogu biti zloupotrebljene.

Lažno predstavljanje se generalno baš i koristi u ove svrhe. Napadač, glumeći žrtvu, provocira njene prijatelje ili sasvim nepoznate korisnike, koji onda počinju da „uzvraćaju“ žrtvi, praktično obavljajući „prljav posao“ napadača. U ovakav tip nasilja mogu biti uvučeni i roditelji žrtve.

Stvari mogu esklirati čak i u fizičko nasilje ako napadač isprovocira korisnike okupljene u on-line zajednicama koje su otvoreno antagonizovane prema nekim društvenim grupama – npr. navijači klubova, anti-gej, nacionalističke ili šovinističke grupe.

Svakako može se zaključiti da je ovaj tip nasilja u porastu i da treba posvetiti posebnu pažnju edukaciji i prevenciji ove vrste nasilja.